SAOPSTENJE - SAMIT: BRANITELJKE LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI

U organizaciji Incest Trauma Centra - Beograd i uz podrsku Kanadske agencije za medjunarodni razvoj i Rekonstrukcija Zenskog Fonda, u periodu od 04. do 07. jula 2007. godine na Iriskom vencu, odrzan je SAMIT: BRANITELJKE LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI. Samit je okupio 39 zena iz 23 zenske nevladine organizacije, pri cemu je jedan od kriterijuma bio da su ucesnice na pozicijama odlucivanja u svojim zenskim grupama. Vodeci se razmenom koju smo ostvarile u odlicnoj atmosferi, saglasne smo da smo kao zenske grupe '90-ih godina bile jedinstvene opiruci se represiji bivseg rezima jasnom anti-ratnom politikom, a da su od 2000. godine nastajale razlicite i promenljive politike zenskih grupa koje su podstakle rascepkanost zenskog pokreta.
Zato smo odlucile da nam je prioritet u narednom periodu revitalizacija i jacanje zenskog pokreta kroz sastavljanje zajednickog dokumenta koji ce definisati politike i etike rada i uspostaviti prepoznatljiv identitet, filozofiju i uticaj koji autenticno pripadaju feministickim zenskim grupama. Mi, feministicke aktivistkinje, imamo drustvenu odgovornost u procesu suocavanja s prosloscu i svojim aktuelnim politikama prema drzavi i aktuelnoj lokalnoj politickoj vlasti. Namera nam je da uspostavimo jasnu strukturu u nasem samoorganizovanju koja omogucava efektivno delovanje i istovremeno integrise i promovise nove modele organizovanja, narocito one koji sadrze mudre strategije protiv negativnog koncentrisanja moci. Jedan od ciljeva u buducem procesu se tice zajednickog reagovanja na pitanja i trendove u vezi politika zenskih grupa, ali i medjusobnih odnosa unutar zenskog pokreta (medjusobne podrske u proslavi razlicitosti i kritickog osvrta na razlike medju nama). Saglasne smo da svako reagovanje, kao i pokretanje konstruktivnih diskusija unutar nas samih jaca vidljivost principijelnog zenskog pokreta koju definisemo kao vazan cilj. Mi, ucesnice Samita cemo o svom radu u ostvarivanju navedenog redovno informisati ostale clanice zenskog pokreta i pozivati ih otvoreno da nam se prikljuce ukoliko vrednosti definisane tokom Samita, a koje ce se naci uskoro u zajednickom dokumentu - prepoznaju kao sopstvene.
Na Samitu je ugledala svetlo dana i knjiga 'Izbrisano iz teksta: Kako se seksualnost koristi da bi se napalo organizovanje zena' u izdanju Rekonstrukcija zenskog Fonda. Ucesnice Samita su zvanicno prve potpisnice Peticije Incest Trauma Centra - Beograd za uvodjenje teme nasilja nad decom i zenama u skolski nastavni plan. DRUGI SAMIT BRANITELJKI LJUDSKIH PRAVA ce se odrzati pocetkom novembra 2007. godine, takodje u organizaciji Incest Trauma Centra - Beograd i uz podrsku Delegacije Evropske Komisije u Beogradu. Saopstenje izdaju:
ASTRA, Beograd
Udruzenje zena Pescanik, Krusevac
Labris, Beograd
Udruzenje Romkinja Osvit, Nis
Autonomni zenski centar, Beograd
zene u akciji, Velika Plana
zene na delu, Beograd
SOS za zene i decu zrtve nasilja, Vlasotince
Gea, Beograd
Skloniste za zene i decu zrtve nasilja, Beograd
Klub zena Hera, Backa Topola
Lastavica, Beograd
Zrenjaninski edukativni centar, Zrenjanin
Atina, Beograd zene za mir, Leskovac
Udruzenje Roma, Novi Becej
Rekonstrukcija zenski fond, Beograd
Alternativni krug, Kragujevac

Aktivnosti Zrenjaninskog edukativnog centra obuhvataju antisex-trafficking kampanje, kampanje protiv nasilja u porodici, kampanje koje imaju za cilj da ukažu na društveni i ekonomski položaj žene, kao i da pomognu samoosvešćivanju i povećanju samopouzdanja kod žena. Realizujemo projekte sa ciljem promocije, poboljšanja i pružanja podrške razvoju ženskog preduzetništva i stvaranju ženskog biznis kluba u Zrenjaninu, kao i pružanju podrške prilikom zapošljavanja i samozapošljavanja.
U svojim aktivnostima sarađujemo sa drugim NVO, učestvujemo u humanitarnim akcijama i akcijama uklanjanja poruka mržnje.

U našim aktivnostima nailazimo na gotovo nepodeljenu podršku. Ipak, doživele smo dva napada na naše prostorije. Prvi se desio početkom juna 2004., a drugi aprila 2005. godine. U oba slučaja na zidovima kuće, u kojoj se nalaze naše prostorije, osvanule su poruke fašističkog antisemitskog i homofobičnog sadržaja. Oba puta je izvršen uviđaj, ali su nažalost “počinioci ostali nepoznati.” Za razliku od prvoga puta, kad je osim zabeleške u listu Zrenjanin izostala bilo kakva reakcija javnosti, drugi napad je oštro osuđen od predsednika opštine Zrenjanin, predstavnika lokalne zajednice, nekih političkih partija i uglednih javnih ličnosti.